Beograd Srbija - informacije o gradu

Belgrade Beograd je glavni grad Republike Srbije. Prethodno je bio prestonica svih varijanti nekadašnje države Jugoslavije (počevši od Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine, preko komunističke SFRJ, zatim "krnje Savezne Republike Jugoslavije" i konačno do 2005. Državne zajednice Srbije i Crne Gore). Nalazi se na ušću reke Save u Dunav. Znak u centru Beograda - u Knez Mihajlovoj ulici označava geografsku širinu i dužinu Beograda: 44.49 stepeni severno i 20.27 stepeni istočno, na nadmorskoj visini od 116,75 metara.

Vremenska zona

Beograd i Srbija se nalaze u području Centralno Evropske vremenske zone - GMT +1; odnosno GMT +2 od poslednje nedelje u trećem mesecu do subote pre poslednje nedelje u desetom mesecu.

Stanovništvo Beograda

Po popisu iz 2002. godine, Beograd je imao 1.576.124 stanovnika. Iako ova brojka u realnosti nije sasvim tačna jer ne obuhvata ljude koji žive u Beogradu a nisu zvanično prijavljeni, kao ni romsku populaciju, ipak ne verujte onima koji će Vam tvrditi da je u stvari 3 miliona ili više. Realnije su nezvanične procene da u Beogradu živi oko 2 miliona ljudi. Za razliku od drugih delova Srbije (posebno krajnjeg juga i krajnjeg severa zemlje), Beograd je etnički prilično homogen grad - oko 90% stanovništva izjašnjava se kao Srbi, 1.3% kao Crnogorci, a čitavih 1.4% kao Jugosloveni.

Jezik i pismo

Zvaničan jezik je srpski sa ćirilicom kao zvaničnim pismom. Međutim, osim imena ulica, većina važnih stvari napisana je i latinicom (oba pisma se uče u školama). Što se tiče stranih jezika, većina stanovnika Beograda se dobro služi engleskim.

Za posetioce iz bivše Jugoslavije sa područja koja koriste samo latinicu, još jednom naglašavamo problem sa imenima ulica: zaista su skoro sva napisana ćirilicom, dok su skoro sve turističke mape napisane latinicom - prilično glupo, ali šta je tu je... Pokušaćemo da Vam olakšamo život malom tabelom koju možete odštampati i poneti sa sobom.

Novac i valuta

Zvanična valuta u Srbiji je srpski dinar (RSD), pri čemu se jedan dinar sastoji od 100 para. Najšire prihvaćena strana valuta u Beogradu je Evro. Dinare možete kupiti u menjačnicama kojih ima po celom gradu, u bankama, poštama, kao i automatima za razmenu valuta. Razlike u kursu između različitih menjačnica nisu velike, tako da ne morate brinuti da će vas neko prevariti. Bankomati (ATM) se nalaze maltene na svakom ćošku u centru grada, a plaćanje u gotovo svim prodavnicama je moguće sa većinom platnih kartica.

Zastava Beograda

Belgrade Plava boja na zastavi Beograda je simbol nade. Horizontalne bele linije predstavljaju reke Savu i Dunav, na čijem se ušću grad nalazi, a koje su simbol njegove snage. Crvena boja na zastavi predstavlja prolivenu krv i patnje građana Beograda kroz njegovu dugu istoriju. Bela trvđava označava ime i istorijat grada. Otvorena kapija je simbor otvorenog tržišta, dok brod predstavlja starinu grada.

Klima u Beogradu

Klima u Beogradu je umerena kontinentalna sa 4 godišnja doba (bar zvanično). Leta su topla i uobičajeno je dugo miholjsko leto; temperature preko 30C / 86F su u proseku 31 dan godišnje (95 dana sa preko 25C / 77F). Zime su obično hladne, sa prosekom od 21 dana godišnje ispod nule (32F). Proleća su kratka i često kišna. Jedna od karakteristika Beograda, ali i njegov zaštitni znak je i vetar Košava - koji će vas možda naterati da se toplije obučete, ali će zato oterati smog, maglu i oblake iznad grada.

Radno vreme

Samoposluge i druge prodavnice prehrambenih proizvoda u Beogradu su uglavnom otvorene od 6:30 do 21:00 h radnim danima i subotom (subotom se pojedine radnje zatvaraju nešto ranije - oko 18h), a nedeljom rade do 15:00 h ili su zatvorene. Veći supermarketi u Beogradu (npr. veće MAXI prodavnice) često rade do 22:00 svakim danom osim nedeljom (kada se zatvaraju oko 15:00 h). Hipermarket Merkator radi od 9:00 do 21:00 svakim danom osim nedelje, a nedeljom od 9:00 to 15:00, hipermarket Rodić radi svakog dana u nedelji od 7:00 do 22:00 h, šoping mol Delta City je otvoren radnim danom od 09:00 do 22:00 h, subotom do 20:00 h, nedeljom je zatvoren osim prodavnice SUPERMAXI koja radi do 22 h. Jedina velika samoposluga otvorena non-stop 24 h dnevno je Tempo Cash & Carry na Vilinim Vodama.

U svim delovima grada nalazi se veliki broj mali radnjih od kojih su neke otvorene non-stop ili do 22:00 h svakog dana, a koje ispunjavaju sve osnovne potrebe za hranom, pićem i duvanom u sitne sate. Šoping centri i prodavnice odeće u centru grada obično rade do 21:00 radnim danima i subotom, a butici u najužem centru grada otvoreni su i nedeljom.

Pijace su otvorene od 6:00 do 17:00 svakog dana, najšira ponuda je vikendom, a najslabija ponedeljkom. Pošte rade od 8:00 do 19:00, dok banke imaju različitno radno vreme - sve su otvorene najmanje do 17:00 h, ali većina banaka ima filijale u centru grada koje rade i do 19:00 ili 20:00 časova.

Kafići u Beogradu obično su otvoreni do 1:00 ili 2:00 iza ponoći, a neki i do 4:00 ili duže. Klubovi i splavovi se obično ne zatvaraju pre 4:00 h izjutra (uglavnom rade sve dok ima gostiju) i retki su oni koji se zatvaraju oko 2:00 h. Za više detalja pogledajte deo sajta o noćnom životu.

Važni telefonski brojevi

Izlazni kod za međunarodne pozive: 00
Pozivni broj za Srbiju: 381
Pozivni brojevi najvećih gradova u Srbiji:
Beograd: 011
Novi Sad: 021
Niš: 018
Kada zovete iz inostranstva, pozivni broj grada okrenite bez početne nule - npr za Beograd zovite +381 11.
Policija: 92
Vatrogasci: 93
Hitna pomoć: 94

Javni gradski prevoz u Beogradu

Svi delovi Beograda povezani su redovnim autobuskim, tramvajskim i trolejbuskim linijama javnog gradskog prevoza, koji obavlja Gradsko saobraćajno preduzeće (GSP) i privatni prevoznici. Karte za prevoz su iste i za vozila GSP-a i za vozila privatnih prevoznika, a mogu se koristi i za autobuse, tramvaje i trolejbuse. Kupuju se na trafikama ili kod vozača, a moraju se poništiti u automatu u vozilu. Cene karata su vrlo pristupačne i nikako vam ne preporučujemo "šverovanje" - vožnju bez karte, jer ćete u slučaju nailaska kontrole platiti velike kazne. Gradom saobraćaju i redovne ekspresne mini-bus linije (sa oznakom E), karte se kupuju u vozilu i nešto su skuplje od karata za autobuske linije, ali je vožnja brža i udobnija, a svi mini busevi su klimatizovani. U gradu postoji veliki broj taksi udruženja - za više detalja pogledajte posebnu stranicu beogradski taksi.

Do prigradskih naselja na rubu Beograda saobraćaju pojedine autobuske linije GSP-a (za njih važe nešto skuplje karte - mogu su kupti kod vozača), zatim redovne autobuske linije prevoznika Lasta i drugih autobuskih kompanija, kao i linije prigradskih vozova Beovoz - za koji se karte kupuju na železničkim stanicama.

Napojnice - bakšiš

Konobari će očekivati napojnicu od oko 10% u beogradskim restoranima, kafićima i barovima. Taksi vozači očekuju da im ostavite bakšiš - najčešće do nekog okruglog iznosa da vam ne bi vraćali kusur, ali napojnica u taksiju se ne smatra obaveznom. U javnim toaletima ponekad rade bakice - čistačice, kojima bi trebalo ostaviti neki sitniš od oko 20-ak dinara.

Ljudi i kultura u Beogradu

Belgrade Serbia Ako postoji jedna stvar koja u Beogradu najviše iznenađuje posetioce iz inostranstva, onda su to svakako ljudi. Zbog priča o nacionalizmu i politici, pre dolaska u Beograd posetioci očekuju da će ovde naići na namrgođene, suumorne ljude koji verovatno najviše na svetu vole da psuju po zapadu i susedima - a to je, vrlo daleko od istine! Ljudi u Srbiji su vrlo pozitivno raspoloženi, glasni, veseli i gostoljubivi i vole da upoznaju nove ljude i primaju goste, a pomaže i što dosta dobro govore engleski. Naravno, povremeno se može naleteti na neljubaznog taksistu ili šalterskog službenika, ali to su zaista izuzeci.

Ono na šta ćete naići u centru Beograda je veliki broj mladih, lepih i veselih ljudi koji sede po kafićima i željni su priče i druženja. Beograđani su posebno poznati po entuzijazmu za žurke i duge, duge noćne izlaske. Srećom, u gradu postoji ogroman broj mesta namenjenih upravo tome - na delu sajta o klubovima videćete nagoveštaj onog što vas očekuje, a u svakom slucaju se spremite da večernji provod pocnete dosta kasno (na večere se često izlazi od 21 h, piće u baru ne pre 22-23 h, a do klubova se često i ne ide pre 1-2 ujutru) i završite ga narednog jutra.

Što se tiče bezbednosti - o tome u Beogradu ne morate brinuti. Beograd po svim standardima zaista važi za vrlo bezbedan grad. Ne postoje delovi grada gde se noću ne sme zalaziti, a bezbedno je šetati i u kasne sate. Za razliku od nekih drugih gradova u centralnoj i istočnoj Evropi, u Beogradu ima vrlo malo džeparoša (jedino mesto gde treba pripaziti na novčanik je gradski prevoz u špicu kada je gužva). Posetioci iz bivših republika SFRJ ne moraju da brinu da će zbog jezika ili registarskih tablica na automobilima imati probleme.

Verovatno jedinu potencijalno opasnu grupaciju predstavljaju sportski navijači, odnosno huligani - u danima važnijih fudbalskih ili košarkaških utakmica ili nekih organizovanih skupova, pa tako posetiocima savetujemo da se klone te vrste gužve.

Upozorenje za osobe sa invaliditetom

Beogradom je, na žalost, vrlo teško kretati se u invalidskim kolicima. Novi propisi koji regulišu ovu oblast bi trebali da počnu da se primenjuju uskoro, ali u međuvremenu većina restorana, muzeja, bioskopa i pozorišta u Beogradu i dalje ostaje nedostupna osobama u kolicima. Veći deo hotela takođe nije prilagoden osobama sa invaliditetom, tako da je mudro unapred se raspitati o svim detaljima (dešava se i da hotel ima samo rampu za prilaz i smatra da je time dostupan za osobe u kolicima). Javni prevoz takođe nije prilagođen osobama sa invaliditetom, pa kao jedina alternativa za prevoz po gradu ostaje taksi.

Partneri

Pretplatite se